Prof. dr. Vlatko Brčić: ISTORIJAT JUGOSLOVENSKOG DRUŠTVA ZA MEHANIKU, Beograd, December 1994. -
 Invited Lecture, Proceedings YUCTAM NIŠ-95, str. 2-34.

OSNIVANJE JDM I JUGOSLOVENSKI KINGRESI TEORIJSKE I PRIMENJENE MEHANIKE.

 JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA MEHANIKU (JDM) je osnovano februara 1954. godine
ali njegova stvarna istorija počinje ranije. Početkom februara 1952. godine na Bledu
je održan I. Jugoslovenski kongres racionalne i primenjene mehanike koji je predstavljao
smotru posleratnih dostignuća naučnika iz područja Mehanike sa ovih prostora.
Istorijat JDM može se najbolje sagledati kroz rad Jugoslovenskih kongresa teorijske i
primenjene mehanike.

Počevši od 1952. Kongresi su održavani svake druge godine sve do 1981.
kada se iz finansijskih razloga povremeno prelazilo na trogodišnji period.

 PRVI JUGOSLOVENSKI KONGRES RACIONALNE I PRIMENJENE MEHANIKE

 održan je na Bledu u  Hotelu Toplice od 5. do 15. februara, 1952. godine.

Inicijatori za održavanje kongresa su bili (abecednim redom):

Vasilije ANDREJEV, Tatomir ANĐELIĆ, Dušan AVSEC, Davorin BAZJANAC,
 Anton BILIMOVIĆ, Danilo BLANUŠA, Fran BOŠNJAKOVIĆ, Konstantin ČALIŠEV,
 Jakov HLITČIJEV, Radivoje KAŠANIN, Zlatko KOSTRENČIĆ, Anton KUHELJ, Rajko KUŠEVIĆ,
 Đorđe LAZAREVIĆ, Miodrag MILOSAVLJEVIĆ, Miroslav NENADOVIĆ, Nikola OBRADOVIĆ,
 Petar SERAFIMOV, Lujo ŠUKLJE i Konstantin VORONJEC.

Nekoliko članova Inicijativnog odbora se sastalo 16. X. 1951. godine u Ljubljani i obaveštava
 ” ... gospodina prof. J. Hlitčijeva ... da su svi prisutni bili saglasni da treba predlog
Inicijativnog odbora pozdraviti, jer takav Kongres odgovara u svakom pogledu stvarnim potrebama ...
i da će mnogo pripomoći napretku ove nauke u našojh zemlji...    ”

Oni 24. XI. 1951. g. šalju dopis    ”... Drugu Ministru Rodoljubu Čolakoviću,
predsedniku saveta za nauku i kulturu FNRJ ”  u kojem pišu ” ...
 Troškovi koje bi podneli pojedini fakulteti iznosili bi ... 550.000.- din ...
Pored ovoga predvidjaju se troškovi ... ... od 150.000.- din... to molimo druga Ministra za pomoć od 150.000.- din  ... ”

Organizacioni odbor u sastavu: M. Milosavljević, predsednik i članovi
 T. Anđelić, V. Avakumović, D. Blanuša, A. Kuhelj, Đ. Lazarević i S. Laban,
 saziva Kongres obaveštenjem u kojem je pisalo

”… Pristup Kongresu je slobodan stručnjacima. U rad Kongresa spadaju saopštenja, konferencije i diskusije iz sledećih oblasti:

I. Racionalna mehanika sa Nebeskom mehanikom,

II. Primenjena mehanika; Elastičnost; Statika konstrukcija; Plastičnost; Primenjena mehanika fluida (Hidromehanika I aerodinamika),

III. Statistička mehanika sa termodinamikom,

IV. Matematičke metode u mehanici….

… Članovi Kongresa treba da obezbede putne troškove i dnevnice od ustanove kojoj pripadaju…
Organizacioni odbor će preduzeti korake da se od Saveta Ministarstva saobraćaja dobije popust za vožnju u granicama mogućnosti…”

 

Nešto kasnije (22. I. 1952.) Odbor obaveštava učesnike “… da je dobio povlasticu za vožnju od 50% od redovne vozne cene za sve učesnike Kongresa. Povlastica važi za II i III razred brzih i putničkih vozova od svih stanica na teritoriji FNRJ do stanice Bled – Jezero, odnosno Lesce – Bled i natrag … “

Prvi kongres je trajao pet radnih dana.

Prisutnih je bilo 62 učesnika iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva i Skopja. Rad kongresa se odvijao plenarno.
 Podneta su 33 naučna saopštenja  iz navedenih oblasti.

Isticali su se radovi iz analitičke mehanike škole Antona Bilimovića, teorije elastičnosti škole Jakova Hlitčijeva
 i teorije ljuski škole Antona Kuhelja.

 
Naredni kongresi su nosili nazive  “ … kongres teorijske i primenjene mehanike”

  Drugi jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, 6. - 14. februar 1954. Bled.

Bio je zamišljen i kao osnivačka skupština JDM. Održan je pod patronatom
 Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije (SITJ). JDM je postao član ovog Saveza.

Prisutnih je bilo 73 učesnika a podneto je 40 naučnih saopštenja.

13. februara je održana Osnivačka skupština Jugoslovenskog društva za mehaniku.

Osnivačkoj skupštini je prisustvovalo 46 učesnika Kongresa koji se mogu smatrati osnivačima JDM

(abecednim redom):

Tatomir ANĐELIĆ, Dušan AVSEC, Milan BANIĆ, Vladimir BAZILJEVIĆ, Vladimir BOGUNOVIĆ, Vlatko BRČIĆ,
Konstantin ČALIŠEV, Vukan DEŠIĆ, Milan ĐURIĆ, Ante FRANKOVIĆ, Nikola HAJDIN, Jakov HLITČIJEV,
 Mladen HUDEC, Kosara JOJIĆ, Radivoje KAŠANIN, Zlatko KOSTRENČIĆ, Slobodan KRUČIČANIN,
Rajko KUŠEVIĆ, Bogdan KUZMANOVIĆ, Savo LABAN, Đorđe LAZAREVIĆ, Vjekoslav MARENDIĆ,
 Zlatko MODOR, Natalija NAERLOVIĆ - VELJKOVIĆ, Miroslav NENADOVIĆ, Miroslav NESTOROVIĆ, 
Svetozar NEŠIĆ, Nikola  OBRADOVIĆ, Nikola OKA, Svetopolk PIVKO, Milan RADOJKOVIĆ,
Ljubodrag RADOSAVLJEVIĆ, Danilo RAŠKOVIĆ, Viktor SALJNIKOV, Petar SERAFIMOV,
Vsevolod SISOJEV, Đorđe SOLOVJEV, Dušan STANKOV, Rastko STOJANOVIĆ, Vlado ŠUSTRA,
Ivan TURK, Srđan TURK, Dušan VELIČKOVIĆ, Konstantin VORONJEC, Milan VREČKO i Slobodan ZOTOVIĆ.

 

Tada je izabran i Prvi Upravni odbor JDM: Jakov Hlitčijev, predsednik, Tatomir Anđelić, podpredsednik, Vlatko Brčić, sekretar, Đorđe Lazarević, blagajnik i članovi Nikola Obradović, Miroslav Nenadović i Svetopolk Pivko.

 

U toku 1954. godine u korespondenciji sa S.P. Timošenkom razmatrano je kandidovanje Jugoslavije za organizovanje Svetskog kongresa mehanike, 1960. godine.

 

 Treći jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, juni 1956. Bled.

Bilo je 95 učesnika i podneto je 57 saopštenja. Tada su prvi put učestvovali i veoma istaknuti inostrani naučnici:

S. P. TIMOŠENKO (SAD), A. WALTHER, H. GORTLER, W. WUNDERLICH (S.R. Nemačka), V. V.  RUMJANCEV (SSSR), W. OLSZAK, W. NOWACKI, M. LUNC, M. SOKOLOVSKI (Poljska).

 

Četvrti kongres, 1958, Opatija.

Prisutno 123 učesnika, 17 iz inostranstva, a među njima: N.I. MUSHELIŠVILI i L. SJEDOV (SSSR), J. SNEDDON (Velika Britanija)  I G. WEINBLUM (S.R. Nemačka).

 

 Peti kongres, 1960, Bled,

Prisutan 121 učesnik, 14 iz inostranstva, među njima J. ARGYRIS (Velika Britanija).

 

 Šesti kongres, 1962,  Split.

Prisutno 154 učesnika, 20 iz inostranstva. Održano I Savetovanje o o Mehanici I mogućnostima njenih primena u raznim područjima tehnike.Treba podvući radove iz Mehanike neprekidnih sredina.

 

 Sedmi kongres, 1964, Vrnjačka Banja.

Prisutno 130 učesnika, 18 iz inostranstva. Povodom 400-godičnjice rođenja Galileo Galileja uvodno predavanje posvećeno
 njegovom životu I radu. Treba istaći veliki broj radova iz Mehanike neprekidnih sredina članova Grupe za reologiju iz
Beograda kojom je rukovodio R. Stojanović.

 

 Osmi kongres,1966, Split.

Prisutno 148 učesnika, 32 iz inostranstva.

 

 Deveti  kongres, 1968. Split,

Prisutno 175 ušesnika, 43 iz inostranstva.

 

 Deseti kongres, 1970, Baško Polje.

Prisutno 227 učesnika, 50 iz inostranstva.

 

 Jedanaesti kongres, 1972, Baško Polje.

Prisutno 194 učesnika, 37 iz inostranstva. Doneta odluka o osnivanju fonda “ RASTKO STOJANOVIĆ“ u pomen tragično preminulom dugogodišnjem sekretaru JDM I rukovodiocu Grupe za reologiju. Odlučeno je da se iz Fonda dodeljuju nagrade za najbolje naučne radove podnete od strane učesnika mlađih od 35 godina.

 

 Dvanaesti kongres, 1974, Ohrid.

Prisutno 243 učesnika, 65 iz inostranstva. Odlučeno je da se osnuje časopis TEORIJSKA I PRIMENJENA MEHANIKA koji će se štampati na četiri svetska jezika. Za glavnog I odgovornog urednika izabran je Veljko Vujičić. Po prvi put je dodeljena nagrada iz fonda “RASTKO STOJANOVIĆ“.

 

 Trinaesti kongres, 1976, Sarajevo.

Prisutan 351 učesnik, 38 iz inostranstva. Odršan okrugli sto O problemima nastave Mehanike.

 

 Četrnaesti kongres, 1978, Portorož.

Prisutno 248 učesnika, 46 iz inostranstva.

 

 Petnaesti kongres, 1981, Kupari.

Prisutno 350 učesnika, 56 iz inostranstva.

 

 Šesnaesti kongres, 1983, Bečići.

Prisutno 423 učesnika, 82 iz inostranstva, među kojima V.V. RUMJANCEV I P.P. OGIBALOV (SSSR), J. ZIEREP (S.R.Nemačka), K.J. BATHE (SAD), Z. OLESZIAK (Poljska). Obeleženo je 30 godina postojanja JDM koje je tom prilikom odlikovano Zlatnim vencem “… za naročite zasluge u razvijanju I unapređivanju Teorijske I primenjene mehanike“.

 

 Sedamnaesti kongres, 1986, Zadar.

Prisutno 309 učesnika, 56 iz inostranstva.

 

 Osamnaesti kongres, 1988, Vrnjačka Banja.

Prisutno 319 učesnika, 37 iz inostranstva.

 

 Devetnaesti Jugoslovenski Kongres Teorijske I Primenjene Mehanike, 1990, Ohrid.

Prisutno 209 učesnika, 48 iz inostranstva.

Tada je izabrano Predsedništvo JDM, poslednje  sa predstavnicima iz cele dotadašnje Jugoslavije, u sastavu:
Apostol Poceski (Skopje), predsednik, Vlatko Doleček (Sarajevo), podpredsednik, Boris Štok (Ljubljana),
 podpredsednik, Dobroslav Ružić (Beograd), sekretar. Članovi (abecednim redom): Branislav Bačlić (Novi Sad),
Bakir Bajrić (Banja Luka), Zoran Ćulafić (Podgorica), Vlatko Doleček (Sarajevo), Katica (Stevanović) Hedrih (Niš),
 Aleksandar Kiričenko (Zagreb), Gorgi Kokalanov (Skopje), Vilim Korošec (Zagreb),
Dragoslav Kuzmanović (Beograd), Vlado Lubarda (Podgorica), Đula Mešter (Subotica),
 Milan Mićunović (Kragujevac), Milan Muršić (Ljubljana), Maks Oblak (Ljubljana), Xhevat Perjuci (Priština),
 Alija Pičuga (Mostar), Cvetanka Popovska (Skopje), Vicko Šimić (Zagreb), Boris Štok (Ljubljana),
Zlatibor Vasić (Priština), Luka Vujošević (Podgorica), Tomislav Zlatanovski (Skopje).

Na Kongresu je odlučeno da se naredni 20. kongres održi 1992. godine u Sarajevu,
 ali ubrzo dolazi do velikih političkih promena i tragičnih događaja u dotadašnjoj zajedničkoj državi koja se raspada.
 Zbog toga kasnije nepotpuno Predsedništvo odlučuje da se 20. kongres održi 1993. godine u Kragujevcu.

 

 Dvadeseti kongres, 1993, Kragujevac.

Prisutni uglavnom učesnici iz Srbije I Crne Gore. Prijavljenih učesnika 230, 2 iz inostranstva.
S obzirom na političke promene koje su nastale na ovim prostorima prihvaćen je predlog teksta
novog Statuta a zadržan je dotadašnji naziv JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA MEHANIKU”.
 Konstatovano je dab r. 17 časopisaTeorijska I primenjena mehanika poslednji broj
sa članovima Redakcije I Izdavačkog saveta sa teritorije cele bivče Jugoslavije.

 

  Dvadesetprvi kongres, 1995, Niš.

Prijavljeno 275 učesnika, 63 iz inostranstva.

 

 Dvadesetdrugi kongres, 1997, Vrnjačka Banja.

Prijavljeno 289 učesnika, 74 iz inostranstva.

 

 Dvadesettreći kongres. Bilo je predviđeno da se Kongres održi 1999. godine u Bečićima.

Prijavljeno je bilo 360 učesnika,  81 iz inostranstva. Nažalost, usled napada na našu zemlju i bombardovanja, Kongres je bio odložen za kasnije i održan je tek 2001. godine u Beogradu. Tada je bilo 125 učesnika, 8  iz inostranstva.

 

 Dvadesetčetvrti kongres, 2003, Beograd.

Prisutno 75 učesnika, 5 iz inostranstva. Kongres je bio organizovanu u veoma kratkom roku. Odlučeno je da se naredni
dvadesetpeti kongres održi 2005. godine.

POĆASNI I ZASLUŽNI ČLANOVI JDM

1. POČASNI ČLANOVI JDM


1. Stephen P. TIMOSHENKO, 1956
2. N. J. MUSKHELISHVILI, 1972.
3. Davorin BAZJANAC, 1976.
4. Anton KUHELJ, 1978.
5. ĐorđeLAZAREVIĆ, 19787.
6. Tatomir ANĐELIĆ, 1978.
7. Svetopolk PIVKO, 1978.
8. Vladimir BAZILJEVIĆ, 1978.
9. Vasilije ANDREJEV, 1978.
10. Đorđe SOLOVJEV, 1978.
11. Radivoje KAŠANIN, 1982.
12. Ervin PRELOG, 1982.
13. Milan ĐURIĆ, 1982.
14. NIkola HAJDIN, 1982.
15. Lev G. LOJCJANSKIJ, 1982.
16. Miroslav NENADOVIĆ, 1984.
17. Witold NOWACKI, 1984.
18. Henry GORTLER, 1984.
19. Natalija NAERLOVIĆ – VELJKOVIĆ, 1986.
20. Zlatko KOSTRENČIĆ, 1986.
21. Ljubodrag RADOSAVLJEVIĆ, 1986.
22. Jurgen ZIEREP, 1986.
23. Valentin Vitalevich RUMYANCEV, 1988.
24. Anthony KOUNADIS, 1997.
25. Richard HETNARSKI, 1999.

 

2. ZASLUŽNI ČLANOVI JDM

1. Vlatko BRČIĆ, 1984.
2. Rastko STOJANOVIĆ, 1984. (posmrtno).
3. Veljko Vujičić, 1984.
4. Konstantin VORONJEC, 1985. (posmrtno).
5. Nikola OBRADOVIĆ, 1986. (posmrtno).
6. Viktor SALJNIKOV, 1987.
7. Ljubisav KRSMANOVIĆ, 1988.
8. Jordan MILADINOV, 1989.
9. Angel ANGELOVSKI, 1990.

FOND «RASTKO STOJANOVIĆ»

9. Juni 1992. Baško Polje. Skupština JDM. Osnovan FOND «RASTKO STOJANOVIĆ»

NAGRADE I POHVALE «RASTKO STOJANOVIĆ»

NAGRADE «RASTKO STOJANOVIĆ»

1974. (Ohrid)
Janez DUHOVNIK
Đorđe ĐUKIĆ

1976. (Sarajevo)
Franc KOSEL
Dušan MIKIČIĆ
Hajrudin PAŠIĆ

1978. (Portorož)
Vukman ČOVIĆ
Milenko STEGIĆ
Milan MIĆUNOVIĆ
Stojančo STOJMANOVSKI

1981. (Kupari)
Vlado LUBARDA
Iztok ŽUN

1984 (Bečići)
Stanko BRČIĆ
Ranislav BULATOVIĆ
Gorgi KOKALANOV
Joško OŽBOLT
Polde ŠKERGET

1986. (Zadar)
Igor EMRI
Željko GOJA
Livija CVETIĆANIN

1988. (Vrnjačka Banja)
Dragoslav ŠUMARAC

1990. (Ohrid)
Aleksandar OBRADOVIĆ

1995.
Ivan KOSTIĆ
Borislav GAJIĆ
Božidar JOVANOVIĆ

1997.
Srboljub SIMIĆ
Miroslav ŽIVKOVIĆ
Aleksandar FILIPOVSKI


POHVALE «RASTKO STOJANOVIĆ»

1976. (Sarajevo)
Vinko JOVIĆ
Dušan MIĆEVIĆ
Petar VUKOSLAVČEVIĆ

1978. (Portorož)
Teodor ATANACKOVIĆ
Dubravko NARDINI
Miran SAJE

1984. (Bečići)
Gligor RADENKOVIĆ
Srđan RUSOV
Milivoje SIMONOVIĆ
Dragoslav ŠUMARAC
Dragomir ZEKOVIĆ

1986. (Zadar)
Nikola MLADENOVIĆ
Grozde ALEKKOVSKI
Đorše VUKOVIĆ

1988. (Vrnjačka Banja)
Silvo BIZJAK
Cvetko CRNOJEVIĆ
Jurica SORIĆ

1990. (Ohrid)
Mugdim PAŠIĆ
Dragan JOVANOVIĆ

1995.
Aleksandar FILIPOVSKI

 

Literatura:

[1] Vlatko Brčić, Istorijat Jugoslovenskog društva za mehaniku, Zbornik radova XXI jugoslovenskog
kongresa teorijske i primenjene mehanike, Niš, 1995.

[2] Jugoslovensko društvo za mehaniku. Knjiga zapisnika Upravnog odbora, 1954 – 1970.

[3] Arhiva JDM.